Kako povećati samopouzdanje?

Prvo ćemo razmotriti šta zapravo znači samopouzdanje. Sama reč samopouzdanje podrazumeva veru u same sebe, vrednovanje sopstvene ličnosti, način na koji vidimo sebe i mislimo o sebi. Ukoliko ste često imali situacije da kritikujete sebe, mislite za sebe da niste dovoljno dobri, nedovoljno sposobni i pametni i ako stalno mislite na ovaj način moguće je da imate problem sa niskim samopouzdanjem. To su obično duboka negativna uverenja o sebi i svojoj ličnosti. Ovakve osobe su previše samokritične, šale se na svoj račun na negativan način, sumnjaju u sebe, krive sebe kada su u situaciji u kojoj nešto krene naopako, ne umeju da prihvate komplimente, čine ustupke kako bi udovoljili drugima, ističu svoje greške, ističu ono što nisu uradili a po njihovom mišljenju su mogli, izbegavaju socijalne kontakte i intimnije odnose, izbegavaju aktivnosti u kojima mogu biti ocenjivani na bilo koji način… Sve ovo dovodi do osećanja tuge, depresije, krivice, stida i besa.

Moja priča, moje samopouzdanje – nekad poljuljano, sad na zdravim nogama

Ja sam bila osoba koja je u određenom periodu života imala veoma nisko samopouzdanje. Imala sam lošu sliku o sebi i mislila da ne vredim, da nisam dovoljno dobra i osećala se inferiorno u odnosu na druge ljude. Moje nisko samopouzdanje počelo je da utiče na sve aspekte mog života i to me je navelo da malo bolje preispitam sebe. Ono što sam prvo osvestila bilo je da su sve te loše situacije koje su mi se dešavale zapravo uzrokovane lošom slikom koju sam imala o sebi. Ono što je bitno jeste pitati sebe odakle meni ovaj osećaj nesigurnosti, ko me je ubedio da sam ja loša, nedovoljno dobra, pametna? Odakle dolazi sve to? Ubrzo sam shvatila da je to nešto što je programirano u mene, da sam poverovala tim pričama i stvorila sliku o sebi na osnovu toga. Obično su roditelji ti koji nam usađuju ta uverenja, kao i okolina, škola, mediji… Svi očekuju neko savršenstvo od nas i govore nam kako je nedopustivo da pravimo greške. Čim pogrešimo odmah nas okarakterišu da smo nesposobni, nedovoljno dobri i pametni. Ali dobra vest je da znamo da to možemo da menjamo. Ako smo mogli da izaberemo da poverujemo u nešto loše isto tako možemo da izaberemo da poverujemo u ono što je dobro za nas. A svi mi želimo da mislimo dobro o sebi.

Preispitivanje svog samopouzdanja – svako nek se priseti

Setite se situacija u kojima ste se ponašali samouvereno, sigurna sam da ste ih imali koliko god mislili o sebi suprotno. Samo se setite toga i kažite sebi da ako ste bar jednom mogli da odreagujete na takav način možete da izaberete da tako ponovo odreagujete. Ja sam imala momente kada sam bila jako stidljiva u komunikaciji sa drugim ljudima. Samo sa par osoba koje sam dobro poznavala bila sam opuštena i komunikativna. Međutim kada bih upoznavala neke nove ljude sramežljivo bih se predstavila, spustila pogled i ne bih znala šta da kažem. Počela sam da se prisećam sebe u trenucima kada sam bila puna energije i samopouzdanja, kada sam bila komunikativna i opuštena i shvatila da ako sam tada mogla tako da odreagujem mogu i sada, bez obzira da li je to bilo davno ili u nekoj drugačijoj sitaciji, sa drugim ljudima. Tako sam počela sebe da „bacam u vatru“ i izlažem situacijama koje su za mene bile nepoznate.

Ne znam da li ste čuli za metodu ’fake it till umake it’ (glumi dok ne uspeš)!? E upravo sam to radila! Kada bih se našla u situaciji gde su nepoznati ljudi, namerno bih prva prišla nekoj osobi da se upoznamo i malo popričamo. Tako sam vremenom počela da se oslobađam u komunikaciji. Primetila sam da ja itekako imam šta da kažem. Vremenom sam izgrađivala novu sliku o sebi. To mi je prešlo u naviku i moje ponašanje se samim tim promenilo. Ono što je takođe veoma bitno jeste da budemo nežni prema sebi tokom tog procesa, dešavaće se da pravimo greške, da se unervozimo, uplašimo i sl. Tada sebi treba dati podršku i pohvaliti se što uopšte pokušavamo nešto da menjamo. Svaki sledeći put će biti sve bolje i bolje i treba iznova pokušavati dok u potpunosti ne usvojimo željeni obrazac ponašanja.

Samopouzdanje nije nešto sa čim se rađamo. Samopouzdanje se stiče i razvija. Ako budete čekali da steknete dovoljno samopouzdanja da nešto uradite načekaćete se. Samopouzdanje je nešto što se stiče kroz aktivnost. Setite se sebe kada ste bili beba i kada ste pokušavali da prohodate, padali ste milion puta dok jednom u potpunosti niste prohodali. Tada niste kritikovali sebe svaki put kada bi pali nego sto iznova pokušavali dok niste uspeli. Svaki put se setite ovog primera dok budete radili na nečemu što želite da postignete.

  • Prvi korak da steknete samopouzdanje jeste da osvestite u kojim situacijama se ponašate nesigurno, onako kako ne želite. Shvatite da svako ponašanje možete promeniti. I da ćete uspeti ako se potrudite i krenete u akciju. Možete i sebe da vizualizujete kako se ponašate na određeni način koji vam odgovara. To može da vas podstakne i još više motiviše da krenete u akciju. Što više i duže nešto radite postajete bolji u tome i samopouzdanje raste.
  • Drugi korak jeste da shvatite da niko nije samouveren u svemu iako vam možda tako izgleda. Svako od nas ima nesigurnosti i strahove pred nečim novim. Razlika između uspešnih i neuspešnih ljudi je ta što uspešni ljudi kreću u neku novu aktivnost iako osećaju nesigurnost ali to ih ne sprečava, dok neuspešni obično čekaju da steknu dovoljno samopoudanja što se obično nikada ne desi.
  • Treći korak je da shvatite da vaša vrednost ne zavisi od uspeha ili neuspeha u određenoj aktivnosti. To ne određuje vas kao ljudsko biće. Vi ste mnogo više od toga.

Da biste stekli samopouzdanje u određenoj oblasti treba tome da se posvetite svakodnevno. Izdvojite svakoga dana vreme za oblast u kojoj želite da napredujete. Ako je to strah od komunikacije sa nepoznatim ljudima (kao što je kod mene bio slučaj) probajte prvi da priđete nekome i upitate tu osobu nešto. Testirajte sebe. Igrajte se. Upišite se na ples, teretanu, namerno sebe dovodite u situacije gde ima nepoznatih ljudi. Ne odbijajte pozive od drugih ljudi, razna okupljanja i druženja. Započnite prvi komunikaciju. Neće vam se ništa loše dogoditi. Okej je i ako osetite nervozu i ipak ne uradite to, ne kritikujte se, razumite sebe i probajte ponovo neki drugi put. Najbitnije je iskustvo i primena. Ako možete sebe u glavi da zamislite kao osobu kakva želite da budete to znači da takva osoba možete i da postanete.

Važno je da počnete da verujete u svoje sposobnosti i da mislite o sebi dobro ali to nije dovoljno – isto tako je važno i učenje, znanje, iskustvo i rad. Mnogi ljudi krenu sa učenjem i sticanjem nekog znanja i razmišljaju kako da povećaju samopouzdanje umesto da samo krenu da rade i da vremenom kroz taj proces stiču samopouzdanje. Ne može se samopouzdanje tek tako stvoriti u vama, morate sebi da dozvoliti da grešite i da ga vremenom stičete. Danas se promoviše takav sistem vrednosti da je sramota da nešto ne znamo i da pokažemo svoje slabosti. To dovodi do frustracija i prevelikog očekivanja od sebe, očekivanja da budemo perfektni u svakoj situaciji. To je nemoguće. Jednostavno prihvatite da ste početnik u nečemu, da ne možete da znate sve i da je ceo ovaj život proces učenja, rasta i razvoja. Opustite se i samo krenite. Krenite putem svojih snova i pravite greške. Slobodno ih pravite jer tako najbolje učite. Kada znate kako ne treba sledeći put ćete znati kako treba. Nije sramota da ne znate, da nešto ne umete, nije sramota da nemate samopouzdanje. Potrebno je da verujemo da ćemo nešto da savladamo, da ćemo uspeti da rešimo neki problem, kao kada smo verovali da ćemo prohodati i bili uporni u tome i na kraju uspeli. Kada verujete u sebe, kada se trudite da uspete u nečemu što zaista želite i kada ste tome posvećeni ništa nije nemoguće i ništa vas u tome ne može sprečiti.

Podelite ako rezonira sa vašim Bićem

Leave a Reply