Šta znači rad na sebi i čemu služi?

 

Rad na sebi je sve ono što je potrebno da uradimo kako bismo doživeli duševno i fizičko blagostanje. Kao i sve ono što je neophodno da uradimo kako bismo proširili svoje vidike i veštine. Ljudi koji su spremni da se menjaju su fleksibilniji i tolerantniji a sve to utiče na njihove odnose sa drugim ljudima pa samim tim i na njihovo opšte zadovoljstvo.

Kada sam prvi put osetila potrebu i donela odluku da moram nešto da menjam kod sebe putevi su sami počeli da se otvaraju. Znate kako kažu, kada je učenik spreman učitelj se pojavljuje. I to je zaista tako. Prvi video na koji sam „slučajno“ naletela bio je od Ane Bučevič i bio je vezan za Zakon privlačenja. Do tada nikada ranije nisam čula za taj fenomen. Zainteresovao me je i počela sam polako da istražujem, pogledala sam bezbroj videa a u moj život počele su da dolaze razne knjige na tu temu. Dešavali su se razni sinhroniciteti i cela ta priča mi je bila fascinatna. Počela sam da primenjujem razne tehnike, meditirala sam svaki dan, izgovarale afirmacije, koristila EFT tapkanje kako bih privukla pozitivne stvari u svoj život. Kako bih ostvarila sve svoje želje i konačno bila srećna i ispunjena.

Sada iz ove perspektive vidim koliko sam površno shvatala celu tu priču. Ali dobro, očigledno sam morala da prođem kroz takvo iskustvo, kao i većina ljudi sigurna sam. Naravno da se moje želje nisu tek tako ostvarile. Ali ja nisam odustajala. Maksimalno sam se posvetila, svakodnevno čitala i preispitivala sebe. I zaista, moja svest se proširila. Osetila sam kako menjam pogled na život, na sebe i ljude oko sebe. Konačno mi je postalo jasnije kako ovaj život zapravo funkcioniše. I zašto su mi se dešavale određene stvari u prošlosti.

Međutim ja sam i dalje osećala prazninu i nesigurnost i nisam znala ko sam ja zaista. Dosta vremena sam protraćila očekujući da će mi same tehnike promeniti život. Na meni je bilo samo da izmeditiram desetak minuta, izgovorim neke pozitivne rečenice i sve će biti super, sve će doći u pravo vreme, a na meni je da čekam da sve to padne s neba. Ali nažalost, to je bilo zavaravanje same sebe. Zapravo, to je bilo ignorisanje problema. Ignorisanje emocija. Ignorisanje sadašnjeg trenutka. Prošlost je bila previše bolna, u sadašnjosti nisam pronalazila zadovoljstvo pa sam bežala u tu predivnu idealnu budućnost koja me čeka. I tako sam čekala i čekala i nikako je nisam dočekala. Mislila sam da je moja sreća tamo negde, da zavisi od spoljašnjih faktora a nisam osvestila koliko već sada imam sve što mi je potrebno da bih bila srećna.

Upravo to što sam se oslanjala na tehnike i učitelje, misleći da će mi oni srediti život dovodilo me je u još veću patnju. Ali ono što me je iznova dizalo bilo je neodustajanje. Nikada nisam krivila druge za svoje nezadovoljstvo, znala sam da je do mene i da moram još neke stvari da naučim. Što sam više istraživala, više mi je postajala jasna sama poenta. A to je da shvatimo da niko neće doći da nas spasi, da uradi nešto za nas, da to moramo da budemo isključivo mi sami.

Rad na sebi je mnogo kompleksnija stvar.

Rad na sebi ne podrazumeva samo primenjivanje određenih tehnika, već ono što radimo ostatak dana! Delovanje, akcija, primenjivanje tog znanja u svakodnevnim situacijama to je ono što je bitno. Jer samo kroz iskustvo stvaramo nove pozitivne navike. Nema tih afirmacija koje nas mogu ubediti da smo samouvereni ako i dalje radimo po starim obrascima, i dalje se plašimo da nešto promenimo, i dalje ostajemo u zoni komfora.

Nemojte lagati sebe i izgovarati afirmacije “u prazno”, nemojte meditirati ili tapkati ako u ostatku dana i dalje radite iste stvari koje znate da vam štete. Ne treba da kritikujete sebe zbog toga, niste znali drugačije, nisam ni ja. Budite nežni prema sebi i počnite ispočetka. Našem rastu i razvoju nema kraja i ne možemo sve odmah da znamo. Neophodno je da grešimo da bismo naučili.

Ljudi su počeli da se plaše svojih misli, da krive sebe za sve loše događaje, da krive svoju tugu i svaku suzu. Ali bitno je shvatiti da niko ništa neće postići u životu ignorisanjem problema i tuđih i svojih. Tamo gde kontrast ne postoji i tamo gde ne postoji neki nedostatak nikada neće biti ni napretka. Upravo to su nam smernice na kojima treba da radimo. Kada me neko pita na šta se najviše ponosim, moj odgovor je „svojim suzama“ jer svako ko ne odustaje shvatiće da su suze dovodile do potrage za rešenjima.

Ljudi pokušavaju da menjaju svoju vibraciju afirmacijama, meditacijom i zahvalnošću u nadi da će iz „Vortexa“ ispasti ostvarena želja, ne shvatajući da oni fizički moraju praviti korake i odluke koje vode ka njoj, a ti koraci se ne svode samo na metode već i na fizičko delovanje. Zakon privlačenja jeste divan alat za napredak ali samo onda kada shvatimo da taj alat pokrećemo isključivo mi, ne samo svojim mislima već svojim svakodnevnim postupcima. E upravo ti postupci donose najveće promene.

Sreća je izbor. Svaki dan biramo da li ćemo činiti stvari koje nas usrećuju, da li ćemo davati ljubav našim najmilijima, da li ćemo početi da menjamo neku lošu naviku već danas, da li ćemo slušati potrebe našeg bića kada nam kaže da odemo u šetnju odmah sada, kada nam padne na pamet neka ideja da li ćemo pokušati da je sprovedemo u delo. Taj šapat duše, taj glasić koji nas doziva, to naše dete u nama treba svakodnevno da zalivamo ljubavlju jer ono najbolje zna šta je dobro za nas. Da bismo došli do tog dela nas moramo prvo da se pozabavimo smećem koje smo nakupili tokom života a koje nas je sprečavalo da dođemo do tog dela sebe. Da osvestimo i da se suočimo sa svim našim strahovima i blokadama.

Potrebno je da se fokusiramo na ono što činimo sada u ovom trenutku, od onoga što nam je na raspolaganju i da od toga napravimo najbolje. Sreća nikada nije tamo negde izvan – Sreća je u nama. Ne stavljajte je u tuđe ruke. Ako nešto silno želite,  idite malim koracima ka tome, krenite već danas jer to će ojačati vaše samopouzdanje i sve više ćete verovati da vi to zaista možete da ostvarite. Tamo gde nema odustajanja neuspeh ne postoji kao opcija.

 

rad na sebi

Podelite ako rezonira sa vašim Bićem

1 Comment

Leave a Reply