Vozač ferarija koji prodaje duhovnost

Počeli smo malo mnogo da razmišljamo šta je ono što bismo trebali da uradimo da bismo bili duhovni, da bismo postigli sve ono što se piše i priča da duhovnost jeste pa tako bivamo sve ono što duhovnost nije – razum a ne osećajnost.

Pitam se šta bi se desillo za godinu dana ako bi od sutra svi gurui i majstori počeli da propovedaju kako je životni lanac ustrojen u savršenom redu i nizu pa životinje koje se ubijaju radi prehranjivanja ljudi ne trpe bol nego ispunjenost jer ostvaruju svoju svrhu. Ne zagovaram ubistvo niti nebrigu za živote svakog živog Bića, i sama meso nisam jela nekoliko godina, i sama ni bube ne ubijam, ali zagovaram preispitvanje percepcija.  Zagovaram mentalnu fleksibilnost. Da li se okorelost  u stavovima i u načinu života opravdava ako se ogrezne u duhovnost? Čini mi se da da.

Ili da stvari postavimo ovako da bi vegani mogli da ih svare.

Raditi i najsvetiju stvar zato što je neko rekao da je sveta, zato što je usvojeno mišljenje da je ta stvar pozitivna, da će ti obezbediti carstvo nebesko, i da bi sebe mogao da nazoveš dobrim, pozitivnim, duhovnim, vrlo je udaljeno od onoga što duhovnost jeste. Zašto?

Zato što je duhovnost stvar duha a ne materije, a duh se oseti, ne vidi se niti se čuje, ne percipira se čulima kojima percepiramo većinu nadražaja. I to zaista ali zaista može da skapira samo onaj ko je zaista nekad nešto zaista osetio u životu. Meni je na primer vrlo super kad razmišljam koliko je ceo Univerzum u meni i koliko sam ja u svemu na svetu, to jest kako je sve Jedno. Ali osećaj Jednote iako bih najpre opisala kao rastakanje u svemu, sigurna sam da bi najbolje mogao da razume samo onaj ko je osetio Jednotu, iako na svoj način.

Bezuslovna Ljubav, u koju se toliko kune ovih dana, stvar je isključivo osećaja. Da, jedan od načina dolaska do tog osećaja mogu biti postupci nesebičnog davanja ali nesebično davanje samo po sebi nije bezuslovna Ljubav. Šokantno, zar ne? Žao mi je šokirani, ali duhovnost je suviše veličanstvena da bi se postigla na tako materijalnom nivou.

I što je najvažnije, duhovnost je u toj svojoj veličanstvenosti toliko jednostavna.

Kako to znam?

Svakodnevno prisustvujem istinskoj duhovnosti mog partnera, kao i dostiza(va)nju duhovnosti mog Sopstva. On na primer, od samorazvojnih stvari čita sportsku prognozu, iz porodice orašastih plodova najviše konzumira pastu sa sjeničkim sirom i od svih svetih mesta najviše gotivi naš stan. Ja ne znam broj filozofskih, religioznih, naučnih, duhovnih štiva koje sam pročitala, poslušala, pogledala, nekad mi se zaista čini bezbroj. Režime ishrane sve koje znate bila sam im podvrgnuta minimum šest meseci, kinoa i proso glavni sastojci su mojih jela bili pre 6,7 godina. Što više mesta na svetu posetiti jedna je od stvari koje me lože i ako zimi vikendom a leti svaki dan ne odem u park na sat vremena upadam u depru.  Ipak, u trenucima detinje igrarije mog partnera i mene ja i dalje umem da izgovorim „nadam se da ne zvučimo kao jedan od onih parova“, na šta mi on odgovara „šta te briga kako zvučimo bilo kome“.

Pored toga što ni dva posto ne zarezuje šta okolina misli o bilo čemu što je njemu drago, ugodno, prijatno, što voli, bezuslovno priihvatanje svojih najbližih koje on neguje nekad pomislim da je moguće samo ako je urođeno, a ne stečeno (mada istinski ne znam ni dal je kod njega stečeno al znam i ako jeste da ga je stekao pre nego što je upoznao mene).

I ne samo najbližih. Svega. Bez opiranja.

I ne zavaravam se da je i u njegovom slučaju bezuslovna ljubav to što mi kupuje cveće, kuva potaže, i uglavnom podržava sve moje ludosti. Bezuslovna ljubav je lakoća prihvatanje svega što mu je na putu i nepostojanje ni najmanje težnje da bilo čime upravlja.

U materijanoj ravni to se manifestuje kroz vanrednu duhovitost i kreativne talente, kroz prisutnost svega što mu je u datom trenutku potrebno.

I da se razumemo.

Podržavam  maksimalno sve one koji do takvih stanja raznim metodama stižu. Al nemoj da se ložiš da si duhovan jer si udomio jedno kuče a svakodnevno svojim mislima i delima izazivaš patnju svojim najbližima. Nemoj da mi govoriš o svojoj nenasilnosti kad mučiš Sebe odricanjima od onoga što su ti rekli da ne valja. Ne nazivaj se duhovnjakom dok pokušavaš da budeš trendseter.

Pre svega, duhovnost je istinitost i prihvatanje svega onoga što istinski jeste. Probaj mesec dana da se odsečeš od svake vrste medija, tradicionalnih i savremenih, i da radiš samo ono što te čini sretnim. Istinski. A kada nešto poželiš pa se stopiraš jer su ti rekli da nije dobro, da shvatiš da je to koncept. Da čuješ onog ko zapravo jesi i da shvatiš da to nema veze sa tim da li koristiš kokosovo ulje ili svinjsku mast. Da, najbolji je onaj izbor za koji suštinski veruješ da je dobar ali raditi jedno a suštinski osećati drugo uzrok je patnje i to tvoje sopstvene. Pa kako onda bogati da se boriš za prava životinja kad tvoje Biće ciči iznutra jer ga svakodnevno kolješ protivrečnostima, dostizanjima, kad ga gušiš obrascima, očekivanjima, projekcijama drugih. Tvoj lajf stajl druže moj ne mora da ima ikakve veze sa onim ko si zaista ti. Jer Život se ne loži na trendove.

Kako Jednostavnost opisuje Bert Helinger u knjizi „Priznati ono što jeste“: „U osnovi  to je jedan potpuno jednostavan ljudski čin, ništa posebno, ništa sveto. Nešto čemu čovek sam od sebe teži, ako mu neka ideologija nije pomutila svest. Onaj ko je u skladu sa samim sobom to jednostavno zna…Ali onaj ko je u skladu, taj se ne bori. Tu nema potrebe za borbom. Ko je u skladu, u harmoniji je sa samim sobom i sa svojom okolinom. Oseća duboki, harmonični mir. Ne podmirenost, već mir u duši. Oseća duboku povezanost, a istovremeno je na distanci….Zato što je to prirodno, nešto najjednostavnije, najprirodnije….To je u vezi sa izvršavanjem najobičnijih zadataka. Kada neko teži samooostvarenju u ubeđenju da samim tim što se opredelio za spiritualni put poseduje nešto više od drugih, onda se u dubini duše nalazi u raskoraku sa samim sobom jer se umanjuje da bi dosegao to što želi da dostogne, ne primećujući da mu je ono, u stvari, sasvim blizu, nadohvat ruke.

I da, upitala sam se i da li vredi rušiti koncepte ukoliko oni nekog čine setnim? Vredi, jer istinski sretan je samo onaj ko istinski spozna Sebe.

Podelite ako rezonira sa vašim Bićem

Leave a Reply