Zašto je važno da ispoljavamo emocije?

Emocije su kompas naše duše. One su tu sa razlogom, da nam pomognu da se lakše orijentišemo u životu. I pozitivne i negativne emocije su sastavni deo našeg života.

Ono čemu se opireš to postaješ

Mi smo naučeni da se opiremo emocijama, a zapravo ono čemu se opiremo raste. Potrebno je da prihvatimo naše emocije. Prihvatanje znači da osvestimo emocije koje su u nama i da ih više ne teramo od sebe. Naš život čine kako prijatna tako i neprijatna iskustva. Ali problem nastaje kada se opiremo da prihvatimo stvarnost takva kakva jeste. Niko nas o ovome ne uči od malena. Kada dete počne da plače govorimo mu da ne plače a ako pokaže bes, često će dobiti batine ili grdnju. Tako dete zaključuje da taj deo njega nije prihvaćen. Tako dete, između ostalog, uči da emocije potiskuje.  Deca nemaju sposobnost da svesno donose ovakve zaključke već se sve odvija spontano i nesvesno. I ne samo to. Učimo ih da potiskuju ne samo neprijatne emocije nego i radoznalost, živahnost, da budu slobodni da ispolje sebe u potpunosti.

kako ispoljiti emocije

Ja sam bila osoba koja se plašila da pokaže emocije. Bila sam mnogo zatvorena. Smatrala sam da je odraz slabosti pokazati ranjivost pa sam glumila da sam „jaka“ i da me ništa ne dotiče. Ali često sam osećala ogroman teret, kao da me nešto pritiska u grudima. Osećala sam kako mi nedostaje energije, kao da me nešto iznutra „jede“ i crpi moju životnu energiju. Bila sam mlitava, često nervozna i bezvoljna. Shvatila sam da je taj osećaj neprijatnosti zapravo posledica neispoljenih emocija u mom telu. Shvatila sam da su u meni potisnute emocije još od detinjstva. Bila sam naučena da nije dobro pokazati tugu, bes, krivicu. Da treba da se ponašam na određeni način, da budem „dobra devojčica“ koja ćuti, trpi i ne žali se puno. Da nikako ne treba da se razlikujem od druge dece već da se prilagodim većini kako slučajno ne bih bila odbačena. U svemu tome ja sam počela da gubim sebe i svoju pravu autentičnost. Bila sam nešto što nisam kako bih se svidela drugima i radila sve ono što većina radi jer sam mislila da to tako treba. Veoma je važno da razumemo zašto su se naši roditelji tako ophodili prema nama i da im oprostimo jer su radili najbolje što su znali u tom trenutku. Delovali su iz straha ali to ne znači da nas nisu voleli i da nam nisu želeli dobro, jednostavno su samo preslikavali obrazac ponašanja koji su naučili od svojih roditelja.

 

Deca ne umeju da se foliraju. Oni ispoljavaju svoje emocije iskreno. I zato je važno da im dozvolimo da ih ispolje i da budu ono što jesu. Kada dete plače veoma je važno da ga u tom trenutku pustimo da to pokaže, da ga utešimo i da mu damo svu svoju ljubav i pažnju. Jer time mu pokazujemo da je voljeno bez obzira kako se oseća.

Deca mogu nesvesno da usvoje da je pogrešno kada su tužni ili besni ako ih tada grdimo. Svaki sledeći put kada se dogodi slična situacija mogu da osete blokadu jer im je negde u podsvesti ostalo zabeležno da nisu dobri ako pokažu tu istu emociju. Tako emocija postaje zablokirana jer joj nije dozvoljeno da slobodno prođe kroz telo. Kako dete raste sve više počinje da veruje da ne sme da iskazuje određene emocije jer misli da tada neće biti voljeno i prihvaćeno. Taj deo sebe počinje da negira i ne voli. Počinje da misli da nešto nije u redu sa njim, počinje da krivi sebe svaki put kada oseti neku neprijatnu emociju. Oseća se nepotpuno i nedovoljno dobro što dovodi do nezadovoljstva i frustracija u njegovom životu.

Deca vole svoje roditelje bezuslovno a oni nam često ne uzvraćaju na isti način i to nas povređuje. Tako postajemo hladni, povlačimo se u sebe i zatvaramo svoje srce ne samo prema njima već i prema drugim ljudima. Plašimo se da volimo da ponovo ne bi bili povređeni i razočarani. Svoje emocije počinjemo da doživljavamo kao svoje neprijatelje. A mnogo je strašnije kada ih držimo u sebi. I sami znate koliko se samo bolje osećate kada se isplačete. Suze nas pročišćuju a osećaj olakšanja je neprocenjiv.

 

Ovaj svet je zasnovan na principu dualnosti. Ne postoji sreća bez tuge isto kao što ne bi postojala svetlost da nema tame. Kako bi uopšte znali šta je ljubav a da se niste susreli sa patnjom u životu? Tako je kreiran život i to moramo da poštujemo. Mi smo ti koji smo odredili da je nešto dobro ili loše i to nas je i dovelo do patnje.

Ja duboko verujem da smo došli na ovaj svet kako bi iskusili razna iskustva. Naša duša raste kada proživljavamo ta iskustva kroz naše emocije. Ona uživa u tome. A kada joj to ne dozvoljavamo dolazi do otpora i borbe u nama samima. Ta neispoljena energija ostaje zaglavljena u telu i tako nastaju razne bolesti. Vršimo otpor tako što govorimo „neću ovu emociju“ a potom bežimo od nje i fokusiramo se na nešto drugo samo da je ne bi osetili. Treba da kažemo „hoću ovu emociju, zato što je sada tu, u meni“ i tada nastaje olakšanje. Znamo da su tu, da su deo nas, da smo odgovorni što ih imamo i jednostavno ih prihvatimo. Naša duša je tada ispunjena jer ona samo to i želi, da joj dozvolimo da oseća.

Zato je vrlo važno da osvestimo sve te programe u koje smo poverovali i da promenimo način na koji gledamo na naše emocije. Kada smo iskreni prema sebi i svojim emocijama postajemo zadovoljni sobom i svojim životom.

 

Tehnika koja može da vam pomogne

Sada ću podeliti sa vama ono što sam ja radila. Zapisivala bih u svesku problem koji me muči u datom trenutku, zatim bih pitala sebe „kako se osećaš kada veruješ da je to istina?“ Emociji koja bi izašla na površinu upućivala bih ljubav, onoliko koliko bih intuitivno osetila da mi je potrebno. Često bih u tom trenutku zamišljala sebe kako se obraćam mojoj unutrašnjoj devojčici, kako je grlim i govorim da je okej što se tako oseća i da sam tu za nju, davala bih joj podršku i razumevanje. Naše unutrašnje dete želi našu pažnju i trudite se da mu je svakodnevno posvećujete. Primetila sam da se osećam mnogo bolje i da sam mnogo nežnija prema sebi. Počela sam da prihvatam i volim sebe u potpunosti. Bezuslovna ljubav prema sebi je ključ srećnog života i vrlo je važno da je svaki dan negujemo. Jer kada volimo sve delove sebe osećamo se slobodno da budemo ono ko zaista jesmo. Tada lakše i ostvarujemo svoje snove jer kada volimo to što jeste dobijamo ono što želimo.

 

Podelite ako rezonira sa vašim Bićem

Leave a Reply