Kako da pronađete posao koji vas ispunjava?

Ono što je za nekog posao, za druge je poziv –  ovde donosim 2 istraživanja i 8 saveta kako da pronađete posao koji vas ispunjava.

Na “Jejl” odseku za menadžment svaki MBA student uzima kurs o ispunjenosti na poslu. Dr. Amy Wrzesniewski drži taj kurs i verovatno zahvaljujući kombinaciji njene topline i jasnoće koja je potrebna anksioznim MBA studentima, ovaj kurs je omiljen, iako je obavezan. Osnovno pitanje tog kursa jeste: “Šta posao čini ispunjavajućim?”

Da bi se dobio odgovor na to pitanje, kreće se od ovog: Kada se dvoje ljudi postave u istu poziciju, zašto jedna osoba pronalazi više zadovoljstva od druge? Odnosno, pitanje koje postavlja Wrzesniewski u jednoj studiji jeste – kada se različitim osobama da identičan opis  odnosa prema radu određenog radnika, dužine jednog paragrafa, zašto svaka osoba taj posao koji određen radnik obavlja, drugačije interpretira?

Na primer, ako je posao Gospođe A opisan kao “u osnovi neophodan za život, kao spavanje ili disanje”, da li biste rekli da je taj posao izuzetno važan gospođi A ili je to neinspirišući svakodnevni posao na koji ne misli previše? Moguća su oba scenarija a koji je tačan zavisi od osobe koja ga obavlja. Pa koji to onda faktori prave razliku?

Stavljajući dvoje ljudi u istu poziciju, zašto bi jedna osoba bila više ispunjena poslom a druga manje?

Odgovori Dr. Amy Wrzesniewski na ovakvu vrstu pitanja doprinose istini da individualni odnos prema poslu ima najveće implikacije na to kako percepiramo naš posao. Posao sam za sebe niti je odličan niti grozan, budući da pogled na njega zavisi od toga kako se mi odnosimo prema njemu. Mnogi od nas, smatra Wrzesniewski, doživljavaju svoj posao kao način da zarade novac. Drugi su usmereni na unapređenje. Treći svoj posao doživljavaju kao poziv pa se osećaju ispunjeno čak i kada zadaci nisu uvek prijatni.

Time Dr. Amy Wrzesniewski ne želi da kaže kako posao sam po sebi nije svrha, naročito ako nam obezbeđuje hranu za decu i udoban krevet. Ipak, možemo da profitiramo kada uvidimo na koji način razmišljamo o našem poslu i odlučimo da li nam takav koncept služi.

Da li vas posao koji radite ispunjava?

Prema Wrzesniewski, oni koji svoj posao smatraju pozivom mnogo više su ispunjeni načinom na koji zarađuju za život nego oni koji svoj posao smatraju “samo” poslom. To i nije nepoznata činjenica ali je iznenađujuće da razliku u tim pogledima na posao ne čini niti funkcija koju obavljamo niti vrsta posla koju obavljamo. Značaj i zadovoljstvo nisu namenjeni visokim funkcijama niti određenoj industriji.

Wrzesniewski je anketirala administrativne radnike, fizičare, medicinske sestre, druge bolničke radnike, bibliotekare, programere, radnike u zoološkom vrtu, i kada ih je upitala o poslu, svi ti radnici koristili su jednu od tri reči – posao, karijera ili poziv.

Na primer, u jednu grupu stavila je administrativne radnike uporedivih godina, prihoda i obrazovanja. Devetoro je reklo da imaju posao, sedmoro oseća da ima karijeru, osmoro je opisalo svoj posao kao poziv. Razlike su merljive. “Karijeristi” su ostajali na svojim pozicijama duže nego grupa koja “ima posao” a oni koji “imaju poziv” ne uzimaju bolovanje uopšte.

Bolnički radnici pružili su drugi zanimljiv primer. Kada je Wrzesniewski proučavala radnike u bolnici otkrila je neverovatne razlike između stavova prema poslu onih koji imaju potpuno istu poziciju. Neki su osećali da imaju ključnu ulogu u oporavku pacijenta. Tražili su načine na koje mogu da pruže više podrške pacijentima, modifikujući način i tajming rada prema pacijentovim potrebama. Neki od radnika čak ostaju u kontaktu sa pacijentima nakon njihovog otpuštanja. Ovakvo ponašanje naučnici nazivaju “ekstra vanredno ponašanje”, odnosno ponašanje koje ne spade u formalan opis posla. Ova veština – pronalaženja ispunjavajućih akcija koje čine posao svrhovitim, ključna je za usklađivanje posla sa našim vrednostima.  

Poenta ovih studija nije ta da oni na nižim i lošije plaćenim pozicijama treba da imaju pozitivan stav. Ipak, iz ovog primera možemo dosta da naučimo. Svi možemo uneti ispunjavajuće akcije u naš posao koliko god on bio nezadovoljavajući. Možemo ovo da uradimo odmah. Ne moramo da čekamo da se promeni direktor, da dobijemo unapređenje ili da promenimo posao u potpunosti. Ne moramo da očajavamo da se nešto od toga nikada neće desiti. Možemo da unesemo “postupke od srca” u ono što radimo sada.

Istraživanja pokazuju da postoje stvarni, merljivi benefiti u obavljanju posla uz osećaj ispunjenosti. Steve Cole, profesor medicine, psihijatrije i bihejvioralne nauke na UCLA medicinskoj školi i ekspert za istraživanje uticaja okruženja i ponašanja na gene bio je zadužen za ova istraživanja. Njegov tim zaključio je da ispunjenost poslom uključuje:

  • Identifikaciju – definisanje nas samih poslom koji radimo
  • Osećaj ljubaznosti i zajedništva sa kolegama
  • Osećaj da je posao važan za društvo
  • Osećaj usaglašenosti sa sopstvenim vrednostima
  • Osećaj zadivljenosti zbog nečeg većeg nego što smo mi sami
  • Trivijalni i neprijatni zadaci postaju zadaci većeg značaja
  • Veće zadovoljstvo životom samim
  • Veće psihološko blagostanje
  • Veći pozitivni uticaji
  • Veća emotivna povezanost sa drugima
  • Manje psihološkog nezadovoljstva
  • Manje negativnosti uopšte
  • Manjak simptoma anksioznosti i depresije

Baš kao što ovi benefiti utiču na svakodnevni kvalitet života, akcije koje poduzimamo zarad ispunjenosti životom uopšte značajno se uvećavaju. Tako se osećaj ispunjenosti širi na našu “to-do” listu, na naše telefonske pozive, na naše emailove, na komunikativne obrasce uopšte.

Vežba: šta vas čini ispunjenim?

Razumevanje šta vas “vozi” i “motiviše” omogućava da investirate u ono što vam pomaže da živite svrhovito. Kada nismo sigirni šta je naša svrha, možemo da je definišemo pomoću procene “od gore ka dole” i “od dole ka gore”. “Od gore ka dole” procena je u kojoj sagledamo najpre širu sliku. “Od dole ka gore” sagledamo manje aktivnosti, odnosno one koje čine širu sliku.

“Od dole ka gore”:

  • Napravite listu od top pet vrednosti koje vaš život čine ispunjenim. Na primer: kreativno izražavanje, pozitivnost misli, reči i dela, produktivnost, šetnja prirodom, usavršavanje novih veština.
  • Proverite svoj lični kalendar. Prvo, pogledajte da li način na koji provodite svoje vreme izražava vaše vrednosti. Na primer, ako je davanje važno za vas, da li imate vremena u svom kalendaru za volontiranje? Zatim napravite napomenu pored svake stavke u kalendaru – da li vam svaka od aktivnosti daje energiju ili je oduzima.
  • Ispitajte šta je ono što vam zaista znači u svim oblastima. Proširite listu vrednosti na svoju porodicu, zajednicu, duhovni sistem verovanja. Možemo da proverimo verodostojnost naših odgovora tako što upitamo one kojima verujemo šta bi oni rekli do čega nam je zaista stalo i šta nam donosi energiju i uzbuđenje.
  • Identifikujte rascepe između onoga do čega vam je stalo i vaših trenutnih akcija. Na primer, da li postoje vrednosti do kojih vam je duboko stalo a koje se ne odražavaju ni u jednoj vašoj aktivnosti? Šta biste mogli da uradite drugačije da biste uložili više vremena i pažnje na ono do čega vam je stalo?

“Od gore ka dole”:

  • Vodite dnevnik neko vreme; počnite možda ove nedelje. Tokom tog vremena, beležite aktivnosti, zapažanja i sve ono što čini da se osećate dobro.
  • Podesite podsetnik da pregledate svoj dnevnik. Utvrdite paterne u uzrok-posledica odnosima.
  • Probajte različite vežbe kao što je pravljenje liste onih kojima se divite i zapažanje šta je to čemu se kod njih divite.

Nakon izvršavanja i jedne i druge procene u cilju identifikovanja šta je ono što vas zaista ispunjava, zapišite bilo koje zapažanje do kojeg ste došli. Gde pronalazite rascep između onoga što vas ispunjava i onoga što radite?*

Moja priča

U trenutku kada sam ja spoznala da ne mogu više da živim lažni Život, da ne mogu da živim Život koji ispunjava neke druge a ne mene, da ne mogu da se pretvaram da sam sretna svime što sam ostvarila, nisam tačno znala na koju stranu bih krenula. Zapravo, nisam znala uopšte. Jedino što sam nosila u sebi bio je snažan osećaj praznine i besmisla.

Više nije bilo šanse da nastavim putem kojim sam tada već koračala, ali kojim onda krenuti? Nakon godina i godina rada nečega sa nekim što uopšte ne prija mom Biću, nisam više znala ni šta me ispunjava, šta me čini sretnom, šta je to u čemu ja zaista uživam. Nisam više mogla da razaznam šta sam sve to vreme radila zbog drugih a šta zbog sebe.

Morala sam da krenem od početka. Reborn praktično.

Kako sam počela?

Odgovorila sam sebi na ključna pitanja koja sam sakupila od svetskih lidera u duhovnom i samo-razvoju. Za to sakupljanje mi je trebalo 2 rokovnika ispisanih lekcija koje sam danonoćno slušala, čitala, o kojima sam razmišljala, koje sam isprobavala pa opovrgavala.

Znala sam i verovala da su sve velike istine vrlo jednostavne i ukoliko bilo šta što želim ne mogu da opišem u jednoj rečenici, onda mi to još uvek nije dovoljno jasno. A šta treba da mi je jasnije od same sebe? Zapravo to je jedina stvar koja treba da mi je u potpunosti jasna! Jer kad sam se najmanje poznavala, bila sam najnesretnija.

To je značilo da ukoliko sebe mogu da opišem u jednoj reči ili rečenici, Sebe poznajem dovoljno da budem ispunjena i sretna. Ali trebalo je doći do te rečenice. Od mora pitanja ja sam izdvojila sledeća: (U nastavku su i moji odgovori na njih, ondašnji, mada su isti ukoliko su istiniti. Najbolje bi bilo da ih i vi kopirate u jedan dokument i odgovorite na njih, bez mnogo razmišljanja, automatski i kratko):

 

  1. Koji je moj doprinos životu? Da promenim i unapredim
  2. Koja je svrha onoga što radim? Da promenim i unapredim
  3. Kako se osećam kad doživim vrhunsko iskustvo? Nadahnuto, jedno sa svim, celovito
  4. Ko su moji junaci i junakinje? Oni koji su svojim sposobnostima promenili svet
  5. Koje kvalitete tražim u najboljem prijatelju? Da sluša sa ljubavlju, da razgovara sa aspekta duše
  6. Koje su moje jedinstvene veštine i talenti? Da slušam sa ljubavlju, da razgovaram sa aspekta duše
  7. Koji su to najbolji kvaliteti koje ispoljavam u ličnim odnosima? Slušanje sa ljubavlju, upućivanje na magiju života, razgovor o duši sa aspekta duše

Ova pitanja su maženje Bića, pa dok je otkravljeno, trebalo je uzeti najbolje iz njega. A onda te odgovore treba spojiti u jednostavnu i konciznu izjavu, koju bi i malo dete moglo da razume, koju biste mogli da izgovorite i u snu. Najbolje je započeti konstrukcijom: „Moja misija u svemu što radim je…“

 

Na mom primeru i primeru mojih odgovora koje ste pročitali to zvuči ovako:  „Moja misija u svemu što radim je da radim sa nivoa duše, da osluškujem i uočavam magiju života, da ta znanja, sa ljubavlju, prenosim drugima, i da tako menjam i unapređujem.“

 

Osetila sam ovo kao veliku istinu o sebi. Međutim, i dalje mi je bila apstraktna. Ja jesam inače neko ko voli praktične stvari i upotrebnu vrednost ali mi je trebalo dosta rada na sebi i životnog iskustva da shvatim da su prave praktične stvari vrlo apstraktne. Odnosno, da za sve materijalno mora da postoji duhovna podloga kako bi materijalno bilo pravo. Moju izjavu o meni trebalo je konkretizovati. Nastavila sam sa istraživanjima, teorijskim i praktičnim i došla do ključnih konkretnih pitanja:

  1. Koji su moji jedinstveni talenti?
  2. Šta je ono što najradije radim?
  3. Šta bih rado radila i da mi za to ne plaćaju?

Odgovorite sebi na ova pitanja dok niste nastavili sa čitanjem. U isti onaj dokument, ispod sedam pitanja i koncizne rečenice kao odgovora na njih, odgovorite sebi na ova tri najvažnija konkretna pitanja.

 

Kod mene je situacija po pitanju ovoga bila jasna. (Mada znam i mnoge kojima je i ovde bila potrebna pomoć pa ako si jedna od tih javi se ovde sa naslovom poruke „Kako da odgovorim na ključna konkretna pitanja“)

Pisanje.

Ali samo naizgled jasna.

Ja sam u tom trenutku pisala toliko toga različitog. Bavila sam se, kao profesor na fakutetu, naučnim radom odnosno napisala sam hiljade i hiljade stranica naučnih radova. Bavila sam se umetničkim pisanjem tako što sam pisala scenarija u okviru dramaturgije na Akademiji umetnosti. Zarađivala sam dodatno, a onda i samo od komercijalnog pisanja. Tekstove o samorazvoju pisala sam na nekoliko blogova i sajtova.

To su četiri sasvim različita puta! To su četiri sasvim različite ličnosti! To su četiri sasvim različita života! Kojim krenuti?!

p.s. Kolko ste vi ličnosti otkrili svojim odgovorima?

Ovo je bio tek početak moga puta, ipak pravog. Kako sam izabrala pravi put za sebe, kako sam spoznala koji posao ispunjava moje Biće u potpunosti, i kako sam do tog posla došla spakovala sam u razumljive lekcije koji mogu svakom na tom putu da pomognu – dobrodošli ste na moj kurs:

 

* Izvor: www.mindful.org, prevod i adaptacija: Ivana Miljak

Podelite ako rezonira sa vašim Bićem

Leave a Reply