Ova 3 razloga vas sprečavaju da radite posao koji vas ispunjava

1.

Ne plašite se vi da započnete da radite ono što vas ispunjava – vas je sramota da izgledate kao početnik. Ne plaši vas san, niti veličina sna, niti imate strah od uspeha koji verujem da ni ne postoji – vas plaši način na koji ćete da jurite taj san i kako ćete da izgledate u tom procesu, odnosno kako ćete da se osećate. Niste još ni počeli a već razmišljate šta će vam prijatelji reći na to što radite. Kako će vas drugi videti i da li će im se dopasti. Teorijski znate da će vam se prvo smejati a onda će vas pitati kako ste uspeli, ali stid koji mislite da ćete da osećate prvi put kad vide ili čuju vaš rad, parališe vas.

Zaboravili ste na jednu važnu stvar – radite ono što volite zato što želite većinu svog vremena da se osećate lepo. Ne vaši najbliži, nego Vi, shvatate, cela poenta je da udovoljite sebi, svom Biću, da ostvarite ono zbog čega ste došli ovde. Da se ne patite na poslovima koji vas ni malo ne zanimaju, da ne ostvarujete tuđe snove nego isključivo i jedino svoje.

Šta da radite?

Dozvolite tom stidu od početnika i početka, od toga da vas drugi vide kao početnika na početku, da postoji. Jer ako krenete da se borite sa tim, dovešće vas na njegov teren na kom nemate šansi. Pustite strah i stid ali nastavite da radite na onome što vas ispunjava – jer jedino to je bitno u celom životu, ali bukvalno.

I jedino ćete se tako pomeriti sa početka, jedino ćete tako prestati da budete početnik – ako nastavite da radite ono što vas ispunjava. Drugačije ne možete ni da počnete – nego kao početnik. Suludo je da počnete tvrdeći da ste pro, mislim tek onda bi vam se smejali.

Kome uopšte početnik može da izgleda seksi? Pa jedino onima koji su i sami na putu ostvarenja svojih snova. I najveći na toj trasi kapiraju kako je biti na početku jer su i sami bili. A takvi samo i treba da vas zanimaju. Ovi što najbolje znaju kako bi drugi trebalo da se ponašaju a ni sami sebi nisu kadri da naprave život kakav im odgovara doviđenja su što se mene tiče; trebalo bi i što se vas tiče.

Mislite da su Koelja uvek hteli da čitaju? Da kod Tonija Robinsa nikad nije bilo desetoro ljudi na seminaru? Da Lujza Hej nije godinama pokušavala da pošalje svoju poruku u svet? Da Ana Bučević nije imala tri lajka na postu? Koliko samo priča znate o onima koji su odbijani zilijon puta ali su zilijon i prvi postali face i baje. Kad kažem faca i baja mislim na one koji rade ono u čemu uživaju, ma šta to bilo.

To je deo igre – početi na malo, sanjati na veliko.

 

2.

Druga stvar koja vas koči jeste razmišljanje šta vam je sve potrebno do trenutka dok ne budete već neki senior u tome što radite – toliko vremena, toliko rada, toliko sreće, toliko zajebancija, mislim tačno vam dođe da odustanete i da lepo radite ko ljudi većinu svog života za druge jer što bi vijali svoje snove kad možete tuđe.

Šta da radite?

Jedino kako možete da pomognete sebi u toj vrsti zajeba jeste da ne razmišljate ni drc ispred narednog koraka koji treba da poduzmete. Znači u se i u svoj prvi korak. I kad gledate one koji su već ihajhaj uspeli na putu ostvarivanja svojih snova, gledajte ih kao neke koji su nekad bili gde i vi sada, a ne kao neke koji su već pro i koji su tako savršeni i uspešni u tome što vi tek krećete da radite. Jer sine, za koju godinu oni će želeti da budu vi, samo nemoj sad da razmišljašte o tome, opet ćete se paralisati. Nek vas malo nadahnu pa pičite na svoju stranu. Progres ćete da postignete jedino tako – od malog malim koracima pa kad iskustvo i lekcije počnu da se gomilaju ko kotrljajuća grudva eto vas za godinu dana kao senior u branši koja vas zanima, loži, raduje, koja vam praktično nije posao nego zadovoljstvo.

 

3.

I treća stvar koja vas zadržava u mestu je strah od neuspeha – šta ako sve to uradite i na kraju ćorak, ništa se ne dešava a prošli ste i blam, i zezanje bližnjih, i učili, mučili se, sve za džabe. E pa pričajte sa onima koji su već bili na mestu na kojem ste vi. Ne morate face2face ako ih nemate oko sebe, čitajte njihove blogove, knjige, slušajte podcastove, gledajte video zapise i kontaktirajte ih u krajnjem slučaju, mnogi od njih će vam odgovoriti, i pomoći vam savetima satkanim od iskustava koji će vam obezbediti šansu više da ipak ne bude sve za džabe.

Šta da radite?

Evo poslušajte mene kako sam se ja upustila u avanturu ostvarivanja svog sna a pritom sam doktor nauka i svi su od mene očekivali bar neki poslić pri ministarstvu. Prvi posao nakon napuštanja prosvete bio mi je tačno 4 puta više plaćen od posla na fakultetu – postala sam profesionalni pisac. Sve lekcije koje sam ja usvajala, isprobavala, neke prihvatala neke pobijala, skupila sam na jedno mesto u formu koju bih ja volela da sam imala kad sam načinu života koji je sve druge sem mene ispunjavao rekla “doviđenja” i kada mi je sopstveno ispunjenje postalo jedini kriterijum u životu.

Podelite ako rezonira sa vašim Bićem

Leave a Reply