On kao samo slika

Ćaos, ovo je VK. Ne voli ni da priča o sebi, naročito da piše. Sreća ima ko(ga) voli. Ne bavi se samorazvojem, otkrivanjem niti duhovnošću i vrlo je otvoren u vezi s tim: “Mene to uopšte ne zanima”, rekao mi je na nekom od prvih dejtova kad sam mu prosula kako je meni to najvažnija stvar na svetu.

Ipak, mislim da ne poznajem nekog ko živi Ljubav više od njega. Sve na planeti prihvata baš takve kakve su; kritikuje samo Vučića, Đokovića i Kusturicu.  Ne očekuje ni od koga ništa (sem od Vučića da se povuče i od Đokovića i Kusturice da prestanu da glume patriote dok rade na uštrb Srbije), ne upravlja ni sa čim. Samo dopušta. Najviše od svega voli da se sprda. Duhovit je do kraja. Stalno se smeje, maksimalno je dobronameran i miroljubiv. Pruža mi ljubav do daske.

Ne misli da ima neke naročite talente. Mada bio je u hokejaškoj reprezentaciji, kuva za sve prigode da bi svi bili oduševljeni, u slagalici bi pobedio na keca samo da voli da se eksponira, jezici i koje izmišlja imaju smisla. To su uzgred talenti.

Dizajn enterijera, što mu je struka i profesija, i grafički dizajn su na drugom mestu. Na prvom je slikanje. Slikanjem je počeo kao slučajno da se bavi i što je najsmešnije zaista misli da je slučajno. U nekim stanovima zidovi su bili beli i prazni pa je eto odlučio da ih popuni. I od tada, već desetak godina, popunjava mnoga platna i stakla. Zidovi mnogih stanova i kancelarija uživaju u toj slučajnosti. Uživa i on, a uživao bi još više da je svestan da su, ono što naziva slučajnostima, zapravo bažanski sinhroniciteti. U susret takvima, ovde izlažemo njegove radove, da mu se pokaže kako Život radi!

Podelite ako rezonira sa vašim Bićem

Leave a Reply